S obzirom na veliku količinu posla urađenog u toku Predsedavanja, potpuna evaluacija se u ovoj fazi teško može napraviti, ali se može izvući nekoliko glavnih zaključaka.

Sveukupni kontekst Češkog predsedavanja bio je daleko od jednostavnog. Pored ekonomske i finansijske krize, EU se suočila sa još dve paralelne krize na polju međunarodnih odnosa: pitanjem Gaze i gasnom krizom. Dobro je naglasiti da je posebno u slučaju gasne krize EU uspela da jednoglasno reaguje i pokaže solidarnost prema onim državama članicama koje su njome direktno bile pogođene i da proširi solidarnost i na zemlje izvan EU granica. Eksperti iz zapadnoevropskih zemalja bili su uključeni u savetovanja EU posvećena razrešenju te situacije kao i određivanju načina i sredstava pomoću kojih će se sprečiti njeno ponovno pojavljivanje u budućnosti. Sa ovim iskustvom, Švedsko predsedavanje je napravilo dobar izbor kada je odlučilo da fokus stavi na krizni menadžment.

Prateći gasnu krizu, Predsedavanje je bilo fokusirano u skladu sa svojim programom na srednjoročnu i dugoročnu energetsku bezbednost EU. Preduzeti su posebni koraci da se poboljša diversifikacija energetskih resursa i tranzitnih puteva. Jedan od glavnih rezultata bio je majski samit gde su predstavnici EU, proizvođači i tranzitne zemlje podržali koncept Južnog toka. 

U toku svih 6 meseci Predsedništvo se kontinuirano bavilo posledicama finansijske i ekonomske krize sazivajući vanredni samit EU 27 u Pragu 1. marta 2009. godine. Mnogo pažnje posvećeno je nizu problema u vezi sa tim pitanjem i na brojnim drugim sastancima, uključujući i sastanak ministara finansija koji su doneli niz mera za regulisanje finansijskog tržišta, dizajniranih tako da pomognu EU i pojedinačnim zemljama da se slične situacije spreče u budućnosti.

X X X

Kada su u pitanju prioriteti Češkog predsedavanja u oblasti spoljnih odnosa – npr. Zapadni Balkan, Istočna Evropa i trans-atlantski odnosi – treba istaći sledeće:

Uprkos kompleksnom okruženju u kom su Češko predsedništvo i cela EU funkcionisali proteklih meseci, EU je ponovo potvrdila svoju posvećenost stabilnosti u regiji Zapadnog Balkana i njegovoj integraciji u EU. Češko predsedništvo je sistematski pokretalo temu Zapadnog Balkana, kao što je na primer vrlo često bio slučaj sa temama u vezi sa Srbijom, na sastancima EU. Stalni dijalog o Zapadnom Balkanu unutar EU 27 i sa tim zemljama nastavljen je, sa fokusom na najvažnije oblasti relevantne za proces EU integracija.

 

Značajan napredak je napravljen na polju vizne liberalizacije. U junu, EU se složila da bi se bezvizni režim sa zemljama Zapadnog Balkana koje su ispunile uslove postavljene u “mapi puta” ka viznoj liberalizaciji mogao uspostaviti do kraja 2009. godine. Evropska komisija će najverovatnije prezentovati predlog zakonskog okvira liberalizacije do kraja Jula. Tako će građani ovih zemalja, nadamo se i Srbije, moći da putuju u Evropu bez viza. Ono što još treba da se uradi poznato je srpskoj administraciji i već se radi na tome.

Pozdravili smo odluku Srbije da počne sa implementacijom Privremenog sporazuma ne samo kao pozitivan signal njene posvećenosti EU integracijama nego i kao konkretan korak ka izgradnji puta na osnovu kog će, kada za to dođe vreme, biti donesena odluka o dobijanju statusa kandidata. Takođe, potvrđen je i napredak Srbije u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za zemlje bivše Jugoslavije (ICTY) u izveštaju glavnog tužioca Haškog tribunala Serge Brammertza. Verujem da to predstavlja dobru osnovu za donošenje odluka u vezi sa sprovođenjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u dogledno vreme. 

Kada su u pitanju ostale zemlje regiona, u aprilu, uz podršku svih 27 članica, aplikacija Crne Gore za članstvo poslata je EK na pripremu «avisa» (na osnovu čega će se – ukoliko bude pozitivan – doneti odluka o dobijanju statusa kandidata). Takođe, primljena je i aplikacija Albanije, kojom će dalje upravljati Švedsko predsedavanje.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, mi smo podržavali regionalnu saradnju i doprineli jačanju međuljudskih odnosa između EU i zemalja Zapadnog Balkana organizovanjem Konferencije o stipendijama za studente zemalja Zapadnog Balkana u maju.                                                                       

Da rezimiramo, Zapadni Balkan je bio visoko na listi EU prioriteta tokom Predsedavanja i to pitanje predajemo Švedskoj u vidljivo naprednijoj fazi.

Što se tiče Istočne Evrope, Predsedavanje je zajedno sa Evropskom komisijom i ostalim zemljama članicama doprinelo stabilnosti i prosperitetu ovog EU susedstva. Projekat Istočnog partnerstva, koji su inicirale Švedska i Poljska, pokrenut je na majskom samitu. Njegova dalja implementacija sada je u rukama švedskog predsedavanja. Dijalog sa Rusijom je nastavljen i samit u Habarovskom je pokazao da EU i Rusija mogu da vode dijalog po svim pitanjima, uključujući i ona oko kojih se ne slažu.

Kada su trans-atlantski odnosi u pitanju, Predsedništvo je pomoglo uspostavljanje kontakta između EU i nove SAD administracije na različitim nivoima. Prag je bio domaćin istorijski važnog prvog sastanka između američkog predsednika i EU27 šefova vlada u maju i bio svedok jednog od najvažnijih političkih govora koje je održao predsednik Obama na početku svog mandata o neširenju nuklearnog naoružanja.

X  X X

U svim ostalim oblastima, Predsedništvo je sprovodilo EU agendu dan za danom. Oko mnogih pitanja bili smo svakodnevno angažovani. Vodili smo i organizovali stotine sastanaka na različitim nivoima, koordinirali mnoštvo izjava i reagovali na manje ili više neočekivane događaje. Sada EU Predsedavanje predajemo Švedskoj, koja će ga voditi od 1. jula. Od sveg srca želimo našim prijateljima iz Švedske puno uspeha na ovom zahtevnom ali inspirativnom zadatku.