„Evropska unija mora da ima jasan plan, jasnu strategiju na kakvoj teritoriji bi trebalo da deluje,“ rekao je Babiš. Po njegovom mišljenju Srbija i ostale zemlje zapadnog Balkana trebalo bi da pripadaju ne samo EU, već i šengenskom prostoru bez unutrašnjih graničnih kontrola. Izrazio je razumevanje za srpako stanovište da pregovori o pristupanju ne napreduju dovoljno brzo. „Nadajmo se da će se to promeniti i da će se pregovori ubrzati,“ rekao je.

Brnabić se zahvalila Češkoj na podršci naporima Srbije za pristupanje EU, istu podršku opaža i kod ostalih zemalja centralne Evrope. „Potrebno nam je da u Briselu imamo partnera koji bi obratio pažnju na nas i pokazivao kakve benefite će EU imati od proširenja,“ rekla je. Po njenom mišljenju bi proširenje unije na balkanske države obezbedilo stabilnost i privredni razvoj regiona, koji sada postoji u evropskom susedstvu.

Babiš i Brnabić su razgovarali i o migracijama, koje su Srbiji predstavljale značajan problem naročito 2015. godine, kada je kroz zemlju prošlo više od milion migranata na putu do EU. Srpska premijerka se zahvalila Češkoj na tome što je poslala policiju da pomogne srpskim kolegama. Prema Babišu Češka je spremna da u bilo kom trenutku ovu pomoć ponovi, ukoliko to Beograd zatraži.

Predsednici Vlada su takođe razgovarali o privrednoj saradnji dve zemlje. Prema Babišu češke firme su zainteresovane naročito za saradnju u oblasti trgovine, energetike i prirodnih izvora. Pomenuo je takođe moguću saradnju pri eksploataciji litijuma, jer su u Srbiji otkrivena nalazišta ove strateške sirovine i Beograd pregovara sa konkretnim firmama o njegovom korišćenju. Prema Babišu Češka bi u ovoj oblasti mogla da iskoristi srpska iskustva.

Prema rečima portparolke Senata Eve Davidove, Kubera je prilikom razgovora sa Brnabić podsetio da Srbija ima otvoreno 14 od 35 poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU. „Podržavamo integracione napore Srbije i sa iskustvom države članice možemo naročito da preporučimo da Srbija ne potcenjuje kvalitete svojih pregovarača, koji imaju snage da u budućnosti obezbede snažan položaj zemlje unutar EU,“ naveo je predsednik Senata. Za Srbiju je prema njegovom mišljenju važna stabilnost i perspektiva celog Balkana.

Česko-srpski odnosi su se poslednjih godina oslobodili svih istorijskih nepravdi, te je stoga pravi trenutak za produbljivanje uzajamne saradnje, napomenuo je Kubera. „Republika Češka želi da diverzifikuje trgovinu. I u vreme kada se menjaju odnosi između EU i Velike Britanije, potrebno je tražiti druge prilike. Češka je pre svega zainteresovana za partnere kao što što je Srbija – stabilne poslovne partnere sa kojima imamo mnogo zajedničkih tema,“ naveo je. „To ni izbliza nisu samo Rusija ili Kina, već naravno da i zemlje Balkana spadaju u destinacije za koje su češke firme zaineteresovane,“ dodao je šef gornjeg doma parlamenta.

Republika Češka će od Srbije dobiti 221,7 miliona kruna za stare dugove. Na zamku u Lanima su sporazum potpisali ministarka finansija Alena Šilerova i njen srpski kolega Siniša Mali. U saopštenju za medije je o tome obavestilo Ministarstvo finansija.

U Lanima su se sastali srpska premijerka Ana Brnabić i predsednik Miloš Zeman. Češki predsednik je primio poziv da poseti Srbiju, gde putuje sledeće godine, saopštio je Zemanov portparol Jirži Ovčaček.

„Teme razgovora su bile evropske ambicije Srbije, koje predsednik dugoročno podržava, važna uloga Srbije u regionu i ekonomska saradnja,“ naveo je Ovčaček. Dodao je da je Zeman pozitivno ocenio potpisivanje sporazuma o rešavanju duga Srbije. Prema rečima portparola Zeman je prihvatio poziv za posetu Srbiji, gde je poslednji put bio 2014. godine.

Osim Šilerove, razgovorima državnih delegacija u Lanima su prisustvovali ministar kulture Antonjin Stanjek, kao i ambasador Češke u Beogrdu Tomaš Kuchta.

Dug Srbije je nastao početkom devedesetih godina kao obračun uzajamne trgovine između Češke i Sovačke Federativne Republike i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, nakon čijeg raspada je srazmeran deo duga prešao na Republiku Srbiju. „Ugovaranje sporazuma o rešavanju srpskog duga će doprineti daljem poboljšanju naših odnosa, koje je ovo istorijsko pitanje opterećivalo,“ navela je Šilerova.

Na osnovu sporazuma zemlje će dug rešiti jednokratnom otplatom u visini od 9,8 miliona dolara. Iznos je manji od priznatog duga koji čini 32,8 miliona dolara. „Ugovorena otplata je manja od priznatog duga, jer proizilazi iz uslova Pariskog kluba poverilaca sa kojim je Srbija sklopila ugovor, prema kome nije moguće dati bolje uslove otplate od onih koji su ogovoreni u ovim uslovima,“ navodi Ministarstvo finansija. Otpisani dug Republika Češka uračunava kao diprinos Češke u okviru zvanične razvojne pomoći, što će smanjiti zahteve od državnog budžeta u budućnosti.

Izvor: Echo024, ČTK