česky  srpski 

Napredna pretraga
Upozorenje na članak Štampa Decrease font size Increase font size

Intervju za list Politika o samitu NATO-a u Lisabonu

Ambasadorka Republike Češke, Nj. E. H. Hubáčková, odgovorila je na pitanja lista Politika, vezana za rezultate lisabonskog samita NATO. Pročitajte ovde.

Politika, 25.11.2010

INTERVJU: HANA HUBAČKOVA, češka ambasadorka u Srbiji

Otvoreni smo za saradnju sa Rusijom

Iako je evropski kontinent u miru, a opasnost od velikog konvencionalnog sukoba na teritoriji zemalja NATO-a na niskom nivou, značajna promena globalnog bezbednosnog okruženja naterala je Severnoatlantsku alijansu da u svom novom strateškom konceptu veći značaj da suočavanju sa takozvanim asimetričnim bezbednosnim pretnjama.

Lisabonski samit predstavlja jedan veliki korak ka jačoj i modernizovanoj alijansi, kaže češka ambasadorka u Srbiji Hana Hubačkova, dodajući da novi strateški koncept daje strateške smernice za dalju transformaciju NATO-a i jasno nabraja najvažnije asimetrične pretnje i kako se boriti sa njima. Hubačkova, koja je na čelu ambasade koja ima u ovom periodu funkciju kontakt ambasade NATO-a u Srbiji, u razgovoru za „Politiku” objašnjava da terorizam, sajber-napadi, energetska bezbednost i opasnosti od širenja oružja za masovno uništenje nisu previše novi na spisku bezbednosnih izazova, ali da je u poslednjoj deceniji porastao nivo njihove blizine.

„Neke od pretnji mogu da dođu i iz sasvim udaljenih krajeva. Da bismo ih uklonili, moramo zadržati i steći odgovarajuće kapacitete da se nosimo sa njima – sistem protivraketne odbrane je jasan primer u tom pogledu. Brzo ćemo primeniti odredbe Strateškog koncepta kako bismo postigli vidljive rezultate”.

Da li je novi bezbednosni sporazum od Vankuvera do Vladivostoka, koji je predložila Rusija, u saglasnosti sa novim strateškim konceptom NATO-a i njegovim protivraketnim štitom?

To su dve različite teme. Sa velikim interesovanjem smo saslušali ideju ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da se potpiše ugovor o evropskoj bezbednosti. Međutim, posle ozbiljne analize došli smo do zaključka da mi ne smatramo da je neophodno i korisno da se zaključe novi pravno obavezujući ugovori o bezbednosti u Evropi. Verujemo da već postoje čvrste i funkcionalne bezbednosne institucije i principi na osnovu kojima se upravlja evropskom bezbednošću. Štaviše, aktivno smo uključeni u otvoren dijalog u okviru OEBS-a o unapređenju rada ovih institucija.

Novi strateški koncept NATO-a prati duh helsinškog završnog akta i drugih ključnih dokumenata za evropsku bezbednost. On stavlja veliki naglasak na saradnju i partnerstvo koje NATO smatra za ključne da evropski kontinent bude siguran i u miru. U isto vreme, NATO će kao odbrambeni savez nastaviti da naporno radi na odbrani svojih članica, a izgradnja teritorijalnog sistema protivraketne odbrane je deo tih napora. Što se tiče pristupa NATO-a raketnoj odbrani, saveznici su od samog početka otvoreni za saradnju i dijalog sa svim partnerima. uključujući i Rusiju, na rešavanju opasnosti od širenja raketne tehnologije koja bi mogla nositi oružje za masovno uništenje.

Nova verzija protivraketnog štita NATO-a je različita od prethodnog predloga. Koje su njegova glavne karakteristike?

U potpunosti ste u pravu, postoji velika razlika. Lisabonski samit je doneo važnu promenu u planovima alijanse da izgradi odbrambeni raketni sistem. Originalni sistem je trebalo da zaštiti raspoređene trupe NATO-a, ali su nedavne studije ukazale da možemo i više od toga. Novi kapaciteti bi trebalo ne samo da zaštite naše vojnike od napada balističkim raketama, već i teritoriju i stanovništvo alijanse. Značajan doprinos SAD je još jedan dokaz solidarnosti unutar alijanse. Kao što sam pomenula, NATO je otvoren za saradnju sa evropskim partnerima uključujući i Rusiju.

Nekoliko članica NATO-a želele su da se nuklearno razoružanje poveže sa postavljanjem raketnog štita. Da li će dogovor oko štita otvoriti put za dalje nuklearno razoružanje?

NATO deli viziju sveta bez nuklearnog oružja koju je predsednik Barak Obama predstavio u Pragu ove godine i nastavićemo da radimo do kraja na tome. Međutim, NATO je osnovan da odbrani bezbednost svih svojih članica i ta osnovna funkcija je ponovo potvrđena u Lisabonu. Kako bismo ostvarili taj zadatak, NATO mora da ima efikasne i odgovarajuće kapacitete da odbrani saveznike i na najefikasniji način odvrati sve bezbednosne rizike. Zbog toga su naši šefovi država i vlada ponovili da će NATO održati kombinaciju nuklearnih i konvencionalnih snaga. Kao što znate, sistem protivraketne odbrane neće biti izgrađen preko noći. On će definitivno povećati odbrambene i odvraćajuće kapacitete NATO-a, koji se još uvek ne mogu prevesti u paralelne modifikacije kapaciteta nuklearnog odvraćanja NATO-a. Politički lideri na samitu uputili su zahtev za celokupnim pregledom odbrambenog i odvraćajućeg položaja koji će se baviti temom iz vašeg pitanja.

Kakva će biti uloga NATO-a u suzbijanju terorističkih pretnji, prema novom strateškom konceptu?

Nema sumnje, terorizam predstavlja ozbiljnu globalnu pretnju koja direktno utiče na bezbednost NATO-a i njegovih partnera. Novi strateški koncept definiše terorizam kao jednu od najvećih pretnji našoj bezbednosti i na Lisabonskom samitu smo se dogovorili da se s njom borimo, kako pojedinačno, tako i kolektivno. NATO će dalje razvijati politike i kapacitete koji nam omogućavaju da odgovorimo na pretnje brzo i efikasno. Ne bi trebalo da zaboravimo da je borba protiv terorizma dugoročan poduhvat. U tom smislu, saradnja sa partnerima je važna za uspešnu borbu protiv pošasti terorizma. Ova politika daje vidljive i opipljive rezultate, na primer u Avganistanu, gde su ekstremističke grupe u velikoj meri potisnute. Takođe naglašavamo i našu saradnju sa Rusijom na tom polju.

Kako će se NATO suočavati sa sajber-napadima koji su mogli da se vide, na primer, u Estoniji?

Napadi na sajber-prostoru su sve češći i sve više sofisticirani, a NATO ne može sebi da priušti da to zanemari. Alijansina politika sajber-odbrane je stvorena kao odgovor na seriju sajber-napada na njene institucije proteklih godina. NATO je tada odlučio da poboljša zaštitu svojih komunikacionih sistema. Uprava NATO-a za sajber-odbranu sada pruža koordinaciju i savete državama članicama, a timovi za brzo delovanje mogu da se pošalju državama koje traže podršku u zaštiti od sajber-napada. Estonija je uspostavila veoma koristan Centar za sajber-odbranu, koji sprovodi istraživanja i obuke za stručnjake iz drugih država članica i partnerskih zemalja. Nedavno je formirano novo odeljenje u okviru međunarodnog osoblja NATO-a kako bi se suočili sa netradicionalnim rizicima i izazovima, uključujući i odbranu od sajber-napada. Zajedno ove mere predstavljaju snažan odgovor na moguće pokušaje da se ilegalno pristupi ili ometaju komunikacioni i informatički sistemi alijanse.

Nenad Radičević

----------------------------------------------------

Pohvala Srbiji zbog bolje saradnje

Na pitanje zbog čega su lideri NATO-a pohvalili posvećenost Srbije evroatlantskim integracijama, ambasadorka Hubačkova objašnjava da je NATO i na ovom samitu istakao značaj svoje saradnje sa partnerskim državama, koja se zasniva na uzajamnosti i obostranom poverenju.

„Srbija je pokrenula svoju saradnju sa NATO-om i pre 2006., kada je pristupila programu Partnerstvo za mir. NATO poštuje suvereno pravo svake zemlje da izabere svoje bezbednosne aranžmane ili saveze. Međutim, to nas ne sprečava da unapređujemo našu praktičnu saradnju u meri koja odgovara obema stranama. Srbija je učinila nekoliko važnih koraka kako bi imala koristi od mogućnosti koje nudi program Partnerstvo za mir. Sertifikacija Bezbednosnog sporazuma sa NATO-om otvara put za postepeno uspostavljanje punopravne misije Srbije u sedištu NATO-a u Briselu, što je ključno sredstvo za saradnju. Misija Srbije se trenutno pojačava odgovarajućim osobljem, što će omogućiti Srbiji da iskoristi na efikasan način programe saradnje u okviru Partnerstva za mir. Takođe, zajednička grupa za reformu odbrane je u julu ponovo uspostavila svoj rad, a obnovljeni su i kontakti NATO-a (Kfor) i srpskih visokih oficira na najvišem nivou. Upravo su ove praktične mere razlog zašto su naši šefovi država i vlada u kominikeu Lisabonskog samita pohvalili poboljšanu saradnju sa Srbijom”, kaže Hubačkova.

objavljeno: 25.11.2010.