Izgradnja monumentanog zdanja čehoslovačkog poslanstva predstavljala je simbol izuzetnih odnosa dve države u periodu između dva svetska rata, oličenih, između ostalog, u čehoslovačko-jugoslovensko-rumunskoj alijansi Mala antanta, kao i u bliskosti dve nacije, koja je bila ojačana ličnim prijateljstvom T. G. Masarika sa kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem i njegovim naslednikom Petrom II. 

Polaganje kamena temeljca novog diplomatskog predstavništva svečano je obeleženo na dan sv. Vaclava 1925. godine, a među zvanicama izaslanika Jana Šebe bili su zamenik ministra spoljnih poslova J. Marković, predstavnici udruženja nacionalnih manjina u Kraljevini SHS, gradonačelnik Beograda Bobić i načelnik odeljenja u čehoslovačkom Ministarstvu spoljnih poslova dr Ribarž.

Upečatljiva arhitektura objekta izraženih volumena osvaja čistom i klasično komponovanom glavnom fasadom. Na njoj se uočava nekoliko likovnih momenata zbog kojih je u istoriografiji greškom smatrana delom neoklasicizma. Stvarno poreklo stilskog izraza zdanja zapravo potiče iz češkog kubizma čija je arhitektura imala izuzetnu sposobnost da se integriše u tradicionalni gradski koncept i tako evocira duh epohe koju prikazuje koristeći apstraktnu konfiguraciju formi. Tri ulaza u prizemlju sa balkonom na prvom spratu i ritmično smenjivanje prozorskih otvora u kombinovanom pogledu čine objekat „starijim i lepšim“ i vizuelno lakšim.

Izuzetan primer klasičnog principa organizacije prostora i izbegavanja suvišnih detalja predstavlja plemenita jednostavnost oblikovanja enterijera. Monumentalnosti i svečanoj eleganciji zdanja doprinosi korišćenje arhitektonskog ritma strogog tempa. Prostrano svečano stepenište i glavni hol povezuju sve primarne prostorije na prvom spratu kao integralni deo reprezentativne celine u čijem sastavu se posebno ističu „damski“ salon i svečana mermerna sala. Poseban kuriozitet predstavlja originalni nameštaj i ukrasi u enterijeru koji su do danas najvećom delom sačuvani.

Nakon raspada Čehoslovačke u proleće 1939. čehoslovačko poslanstvo je prestalo da vrši svoju funkciju, a zgrada, zajedno sa inventarom, morala je da bude predata nemačkom ministarstvu spoljnih poslova. Dana 17. aprila 1941. u velikoj trpezariji ove zgrade je bila potpisana bezuslovna kapitulacija Kraljevine Jugoslavije.

Zgrada današnje Ambasade Republike Češke pripada malobrojnim namenski građenim diplomatskim predstavništvima u Beogradu. Njena arhitektura je značajna i zbog toga što predstavlja u srpskoj sredini konačni raskid sa tradicionalnim graditeljskim načelima i promoviše moderni arhitektonski trend tzv. praške škole.

Briga o arhitektonski vrednoj zgradi ambasade, kao očiglednom simbolu istorijskih odnosa naša dva naroda, u sklopu je obaveza službe diplomatskog predstavništva. U tom duhu je 2014. i 2015. izvršena rekonstrukcija osteljivih delova fasade, u okviru koje je u oktobru 2015. na atiku spoljne fasade vraćen državni simbol Republike Čehoslovačke, koji je bio skinut tokom II svetskog rata.

Alojz Mezera (1889, Slani - 1945, Rizmburg) je studirao na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Pragu kod prof. arh. Josipa Plečnika. Najviši domet u sopstvenom graditeljskom opusu je dostigao tokom obavljanja funkcije državnog arhitekte kada je projektovao neka od dela moderne češke arhitekture među kojima se ističu Gimnazija u Trutnovu (1923-1924), Krematorijum Strašnice u Pragu (1927-1930), a posebno čehoslovačka poslanstva u Berlinu (uništeno prilikom bombardovanja tokom Drugog svetskog rata) i Beogradu, kao i rezidenciju ambasadora u Ankari.

Autori: Ivan R. Marković, Jirži Kirian