česky  srpski 

Napredna pretraga
zu_foto
Photo: (@MZV)
Upozorenje na članak Štampa Decrease font size Increase font size

Zgrada Ambasade Republike Češke u Beogradu

Monumentalno zdanje čehoslovačkog poslanstva, sada Ambasade Republike Češke, izgrađeno je prema projektu češkog arhitekte Alojza Mezere. Zemljište na prestižnoj adresi Ulica kralja Aleksandra 20 na kome je zdanje izgrađeno, kupila je Republika Čehoslovačka 1923. godine. Zemljišna površina diplomatskog predstavništva je 1931. godine bila proširena kupovinom novog zemljišta, koje je Čehoslovačkoj ponudio kralj Aleksandar I Karađorđević.

Izgradnja monumentanog zdanja čehoslovačkog poslanstva predstavljala je simbol izuzetnih odnosa dve države u periodu između dva svetska rata, oličenih, između ostalog, u čehoslovačko-jugoslovensko-rumunskoj alijansi Mala antanta, kao i u bliskosti dve nacije, koja je bila ojačana ličnim prijateljstvom T. G. Masarika sa kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem i njegovim naslednikom Petrom II. 

Polaganje kamena temeljca novog diplomatskog predstavništva svečano je obeleženo na dan sv. Vaclava 1925. godine, a među zvanicama izaslanika Jana Šebe bili su zamenik ministra spoljnih poslova J. Marković, predstavnici udruženja nacionalnih manjina u Kraljevini SHS, gradonačelnik Beograda Bobić i načelnik odeljenja u čehoslovačkom Ministarstvu spoljnih poslova dr Ribarž.

Upečatljiva arhitektura objekta izraženih volumena osvaja čistom i klasično komponovanom glavnom fasadom. Na njoj se uočava nekoliko likovnih momenata zbog kojih je u istoriografiji greškom smatrana delom neoklasicizma. Stvarno poreklo stilskog izraza zdanja zapravo potiče iz češkog kubizma čija je arhitektura imala izuzetnu sposobnost da se integriše u tradicionalni gradski koncept i tako evocira duh epohe koju prikazuje koristeći apstraktnu konfiguraciju formi. Tri ulaza u prizemlju sa balkonom na prvom spratu i ritmično smenjivanje prozorskih otvora u kombinovanom pogledu čine objekat „starijim i lepšim“ i vizuelno lakšim.

Izuzetan primer klasičnog principa organizacije prostora i izbegavanja suvišnih detalja predstavlja plemenita jednostavnost oblikovanja enterijera. Monumentalnosti i svečanoj eleganciji zdanja doprinosi korišćenje arhitektonskog ritma strogog tempa. Prostrano svečano stepenište i glavni hol povezuju sve primarne prostorije na prvom spratu kao integralni deo reprezentativne celine u čijem sastavu se posebno ističu „damski“ salon i svečana mermerna sala. Poseban kuriozitet predstavlja originalni nameštaj i ukrasi u enterijeru koji su do danas najvećom delom sačuvani.

Nakon raspada Čehoslovačke u proleće 1939. čehoslovačko poslanstvo je prestalo da vrši svoju funkciju, a zgrada, zajedno sa inventarom, morala je da bude predata nemačkom ministarstvu spoljnih poslova. Dana 17. aprila 1941. u velikoj trpezariji ove zgrade je bila potpisana bezuslovna kapitulacija Kraljevine Jugoslavije.

Zgrada današnje Ambasade Republike Češke pripada malobrojnim namenski građenim diplomatskim predstavništvima u Beogradu. Njena arhitektura je značajna i zbog toga što predstavlja u srpskoj sredini konačni raskid sa tradicionalnim graditeljskim načelima i promoviše moderni arhitektonski trend tzv. praške škole.

Briga o arhitektonski vrednoj zgradi ambasade, kao očiglednom simbolu istorijskih odnosa naša dva naroda, u sklopu je obaveza službe diplomatskog predstavništva. U tom duhu je 2014. i 2015. izvršena rekonstrukcija osteljivih delova fasade, u okviru koje je u oktobru 2015. na atiku spoljne fasade vraćen državni simbol Republike Čehoslovačke, koji je bio skinut tokom II svetskog rata.

Alojz Mezera (1889, Slani - 1945, Rizmburg) je studirao na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Pragu kod prof. arh. Josipa Plečnika. Najviši domet u sopstvenom graditeljskom opusu je dostigao tokom obavljanja funkcije državnog arhitekte kada je projektovao neka od dela moderne češke arhitekture među kojima se ističu Gimnazija u Trutnovu (1923-1924), Krematorijum Strašnice u Pragu (1927-1930), a posebno čehoslovačka poslanstva u Berlinu (uništeno prilikom bombardovanja tokom Drugog svetskog rata) i Beogradu, kao i rezidenciju ambasadora u Ankari.

Autori: Ivan R. Marković, Jirži Kirian

Galerija


Velvyslanectví České republiky v Bělehradě / Ambasada Republike Češke u Beogradu