Češko-srpski privredni forum i individualni sastanci vođeni nakon njega potvrdili su obostrano interesovanje za saradnju, i to u oblastima saobraćajne industrije, infrastrukture i sistema javnog gradskog prevoza, zatim vodoprivrede i industrije otpada, energetike i rudarstva, mašinstva i metalne industrije, građevinarstva, hemijske i petrohemijske industrije, životne sredine, odbrambene industrije, logistike i teretnog saobraćaja. Srbija takođe nudi široke mogućnosti za saradnju u oblasti banjskog turizma kao i turizma uopšte. Izuzetno interesovanje pokazano je i u oblastima poljoprivrede i povrtarstva.

Opsežne mogućnosti pruža i ambiciozni poslovni plan „Serbia 2025“, koji podrazumeva javne investicije u vrednosti od 14 milijardi evra. Samo u saobraćajnu infrastrukturu i železnice Srbija planira da investira preko 9 milijardi evra.

Prilikom bilateralnih sastanaka čeških privrednika pokazalo se da, pored razmene i izvoza robe, postoje i značajne mogućnosti za investiranje u Srbiji. Neke od njih su, na primer, premeštanje proizvodnje iz Republike Češke ili širenje kapaciteta u Srbiji, portfolijska i kapitalna ulaganja u srpske kompanije, investiranje u stambenu izgradnju, tržne centre ili logistiku.  

Republika Češka je poslednjih godina u Srbiji izuzetno aktivna u pogledu direktnih stranih investicija, među kojima su kupovina Avala Srudios Beograd ili projekat Marina Dorćol kompanije SEBRE, preuzimanje kompanije Telenor i srpskog mobilnog bankarstva od strane PPF grupe, preuzimanje lanca apoteka Farmanea od strane PENTA grupe (Dr. MAX), kupovina kompanije Knjaz Miloš od strane karlovarske firme Mattoni, ili kupovina JAT-Tehnike od strane kompanije Avia Prime.  

Prema međunarodnoj oceni poslovanja indeksom „Doing Business“, Srbija trenutno nudi stabilnu poslovnu sredinu. Srpska privreda beleži rezultate među najboljima u Evropi, uprkos ekonomskoj krizi u svetu izazvanoj pandemijom. Realni pad bruto domaćeg proizvoda u 2020. godini bio je samo -1,1%. Uspešno su sačuvani privredni kapaciteti i izbegnut je značajniji pad ekonomije. Za 2021. godinu prognozira se rast bruto domaćeg proizvoda za +6%, a u srednjeročnom periodu, u narednih nekoliko godina, predviđa se prosek od +4%.   

Tekst: Miroslav Čančik, zamenik ambasadora